Калемегдан је највећи београдски парк.
Истовремено је најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Плато је, док је тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу. Његово име потиче од турских речи кале (тврђава) и мејдан (бојиште). Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи „брег за размишљање“.
Рад у парк отпочело је, после предаје тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када је тврђавом командовао пуковник Драгутин некадашњи први ађутант Обреновића.
Планско уређивање је почело 1890. године. Тада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи председник општине Никола Пашић одобрио је први кредит за уређивање од 10.000 тадашњих динара. Године 1905. приступило се раду парка, уређивањем Малог који се простирао од павиљона "Цвијета Зузорић" до Зоолошког врта.
Пре Првог светског рата парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до 1929. потпуно неуређено и обрасло коровом. После 1931. површине проширене су и на Горњи град. У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. Ту се налазе Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Градски завод за заштиту споменика културе, Зоолошки врт, Римски бунар, дечји забавни парк, Гробница народних хероја, већи број спортских игралишта и објеката и музеј.
Нема коментара:
Постави коментар